Telo koje
funkcioniše
svaki dan.

Funkcionalan trening odnosi se na pokrete koji oponašaju ili direktno poboljšavaju aktivnosti iz svakodnevnog života. Čučanj je funkcionalan jer odgovara ustajanju sa stolice. Mrtvo dizanje odgovara podizanju predmeta sa poda. Nasuprot tome, izolacione vežbe na mašinama u teretani treniraju pojedinačne mišiće ali ne i pokrete. Nije da su loše — samo imaju drugačiju svrhu.

Ne. Teretana je jedan od načina, ali ni izbliza jedini. Hodanje, penjanje uz stepenice, vrtlarenje, ples, plivanje, čak i svakodnevni kućni poslovi — sve ovo doprinosi funkcionalnoj sposobnosti tela. Ključno je da se kretanje desi, a ne gde se desi.

Nema jednog tačnog odgovora jer zavisi od polazne tačke, uzrasta i zdravstvenog stanja. Ono što istraživanja dosledno pokazuju jeste da je rasporedenost kretanja kroz dan važnija od ukupnog trajanja. Sat hodanja u jednom bloku manje je koristan nego deset kratkih šetnji od po šest minuta. Telo voli kontinuitet, ne maratone.

Ovo je važno pitanje i zahteva pažljiv odgovor. Mnogi stručnjaci za kičmu smatraju da je odgovarajuće kretanje deo oporavka, a ne prepreka. Međutim, svaka situacija je individualna. Ako imate hronične bolove ili povredu, konsultacija sa lekarom ili fizioterapeutom pre promene aktivnosti je razuman korak. Informacije na ovom sajtu su opšte prirode i ne zamenjuju stručni savet.

Bol tokom pokreta signal je da nešto nije u redu — to je korisna povratna informacija tela. Ali odsustvo bola ne znači automatski da je tehnika savršena. Za osnovne pokrete kao što su hodanje i ustajanje, telo ima prirodnu mehaniku koju možete da poboljšate svešću o položaju tela. Za složenije vežbe, povremena provera kod kineziologa ili fizioterapeuta može biti korisna.

Telo je evoluciono dizajnirano za kretanje. Prolongirano sedenje menja cirkulaciju, utiče na metabolizam, skraćuje fleksore kuka i opterećuje lumbalnu kičmu. Ono što je zanimljivo jeste da ovi efekti nastaju čak i kod osoba koje redovno vežbaju — ako ostatak dana provedu sedeći. Zbog toga se sve češće govori o "sedentarnom ponašanju" kao zasebnom faktoru rizika, odvojenom od fizičke aktivnosti.